Историја развоја модуларног становања

Већ 1936. године, Рајтов Усониан стамбени систем (Усониан Аутоматиц Цонструцтион) усвојио је концепт модуларне префабриковане конструкције. У то време, америчка привреда је била усред Велике депресије, а овај тип становања је дизајниран да контролише трошкове изградње. Није имала поткровље, подрум, или готово никакву декорацију. Касније, почетком 1950-их, Рајт је први пут употребио термин Усониан Аутоматиц да опише куће у усонском стилу изграђене са јефтином бетонском модуларном конструкцијом.

Са развојем технологије, модуларно кућиште се постепено трансформисало од концепта до зрелије методе дизајна. Његове предности у архитектонском пројектовању, изградњи и употреби довеле су до његове шире примене и развоја. На пример, развој интелигенције зграда је такође промовисао континуирани напредак модуларног становања, што је погодно за имплементацију мултифункционалних зграда. У погледу зеленог дизајна, има седам карактеристика: ниску цену, компатибилност, поновну употребу, лаку надоградњу, лако одржавање, могућност рециклирања и лако одлагање.